Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na
temu "Elektronsko bankarstvo". Rad ima 19
strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz
rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je
samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja.
Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U
tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili
nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.
Uvod
Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za
globalizaciju poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske
distance što brže i efikasnije povežu klijenti i tokovi informacija. U uslovima
vrlo jake konkurencije gdje postepeno nestaju razlike između banaka,
investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajućih kompanija, finansijske
organizacije su pod stalnim pritiskom da zadrže korisnike svojih usluga, smanje
troškove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske
prednosti. Model globalne organizacije i jake konkurencije zahteva novu
koncepciju pristupa banaka u njihovom poslovanju, o čemu svedoče sve veća
ulaganja u specijalizovanu i prema klijentu orijentisanu tehnologiju. Internet
je jedna od tih tehnologija.
Internet
Pojam, nastanak, struktura
»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i
rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza
i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem
uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog
razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je
novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković,
M.Ivković) .
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet
kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research
Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih
godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske
institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola
(TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom
verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van
akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na
Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj
organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema
vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni
poštuju.
Tehnički aspekt
Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na
globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u
Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji
iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste
TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ).
Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara različitih
arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.
Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i
»ekstranet«.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi
organizovani za podršku tekućem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao
spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim
informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog
sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.
...
---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]
maturski.org Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.maturski.org, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!